U dubokoj šumi, u svom šatoru sreće, Aurea se suočavala s najvećim izazovima svoga života: kuhanjem. Njena duhovna odbojnost prema kuhinji bila je legendarna. Iako je voljela fino jesti, sama setnja po trgovini samo kako bi prikupila sastojke bila joj je poput magije bez kiše i komaraca. Jednoga dana, dok je pregledavala začine, uočila je pakovanje Vegeta Original. "Ma, možda će mi pomoći!" pomislila je. Započela je svoju avanturu spravljanja jela, nesigurna, ali puna entuzijazma. Začini su plesali po tiganju dok je Aurea ulijevala vodu, a uz svaki dodir Vegete, njeno jelo ispadalo je sve više "strašno dobro". Na njenom licu pojavila se sreća, a odjednom je kuhanje postalo umjetnost. Kada su jela konačno bila gotova, šator se ispunio mirisima koji bi i najzahtjevnijeg gurmana očarali. Na kraju, odlučila je da kuhanje nije tako strašno, dapače, bila je to čista čarolija!