Vegeto je sjeo uz napušteni roštilj s melankoličnim izrazom na licu, jer se suočavao sa strahom od kuhanja. Dok se pričao sam sa sobom, razmišljao je o tome kako mu je jedina neizostavna pomoć u ovom izazovu bila Vegeta Sweet chili. "Kako će mi ta Vegeta pomoći?", upitao se. "Možda će mi dodati malo hrabrosti ili barem učiniti jelo strašno dobrim!" Kad je već krenuo, dodao je Vegetu u tiganj s povrćem, a mirisi su ga povukli iz melankolične misli. "Sviđa mi se ovo! Sada pričam sa sobom, ali barem ne u dvojniku!", uzviknuo je, smijajući se vlastitim šalama. Na kraju, njegovo jelo ispalo je ne samo da je bilo jestivo, već i fantastično! Vegeto je shvatio da će, uz malo Vegeta Sweet chili, svaka kuhinjska avantura biti pun pogodak. "Vidiš, sve što trebaš je malo začina i puno hrabrosti!", pomislio je, osjećajući se kao pravi kuharski majstor.