U Atlantidi, dok je valovi ljuljali stari brod, Barun Ferdinant 4. se suočavao s katastrofalnom premonicijom. Iz kuhinje se širio miris nečega neugodnog. Na njegovom stolu stajala je ambalaža sa Vegetom Original. Nije bilo druge opcije; morao je stavljati u usta ono što je preostalo. Svaki zalogaj bio je borba. Njegove misli su se vrtele oko onoga što bi se moglo dogoditi. Što ako bi konzumirao nešto strašno? Slike su ga progonile—ruševine koje su nekada bile veličanstvene, sada su bile zastrašujuće u tami. Kada je napokon krenuo, osjetio je čaroliju. U tom trenutku, okusi su ga obuzeli, a strah se pretvorio u euforiju. Jelo je ispadalo strašno dobro. Barun je shvatio: s pravim začinom, čak i najgore situacije mogu postati čudesne. Na taj način, Atlantida je ponovo zablistala u njegovom srcu.